Klasterovanje finansijske aktive (akcije, obveznice, menice, kripto valute, itd.) upotrebom različitih algoritama za klasterovanje.
Podaci o istorijskom kretanju cena finansijske aktive se prikupljaju sa različitih berzi i formira se pool finansijskih sredstava.
Formirani portfolio sadrži različite tipove finansijske aktive (akcije, obveznice, kripto valute) koje potiču sa različitih tržišta (NYSE, Börse Frankfurt, London Stock Exchange) i iz različitih privrednih grana (IT industrija, petrohemija, prehrambena industrija, telekomunikacije, autoindustrija, itd.).
Finansijski podaci sa berzi organizovani su u formi berzanskih izveštaja. Svaki berzanski izveštaj sadrži 6 standardnih kolona (open, close, high, low, volume, market capitalization). Ove kolone berzanskih izveštaja će se koristiti kao dimenzije po kojima će se vršiti klasterovanje.
Pre sprovođenja klasterovanja neophodno je prikupljene podatke pretprocesirati. Pretprocesiranje obuhvata:
Filtriranje podataka (odstranjivanje outlier-a).
Normalizaciju podataka (dimenzije volume i market capitalization se mere u milionima, dok se open, close, high, low dimenzije najčešće mere u stotinama i hiljadama).
Određivanje optimalnog K.
Klasterovanje pretprocesiranih podataka različitim algoritmima za klasterovanje.
Vizuelizacija dobijenih klastera.
Komparativna analiza dobijenih rezultata primenom različitih algoritama za klasterovanje.
Tumačenje dobijenih klastera kako bi se donela ispravna investiciona odluka. U fokusu je racionalni donosioca odluka koji treba da strukturira investicioni portfolio u skladu sa sopstvenim averzijama prema riziku.
Na osnovu sprovedenog istraživanja doneti zaključak kako je tržište segmentirano.
Članovi tima:
Asistent:
Problem koji se rešava:
Algoritam
Podaci koji se koriste
Metrika za merenje performansi
Validacija rešenja